A ne sećate se cirkusa u vašem gradu!? Sećate… Artisti, fakiri, madjioničari, pajaci i životinje. Klovnovi sa tužnim osmehom… Otišli, nema cirkusa, šatri i graje dece. Neće ni doći. Nema ih, ne postoje. Cirkus je predstavljao i nadu i tugu. Sve što se u dečjim očima moglo videti, na prašnjavom putu prepričavati i oko kruga šatre kada ode sa piljevinom, pokušati izvoditi u skokovima. Okupljeni oko vatre, brojali smo pare koje smo sakupili od roditelja i rodbine. Bilo je i za šećernu vunu. Trubili, vikali a posle plakali. Da nam je jos magije…
I, ko sada ostade cirkus a ko publika? Kome su sada nasmejana a tužna lica… Ko guta vatru i leži na ekserima? Narod, da, mi….
neovizant 
Biće bolje. 🙂
Daaa…neko se seća cirkusa (onog lepog Cirkusa), a neko Vašara…i igrala je mečka, samo tu, i samo tad…Kako da je isteramo iz kuće?